Simptomi anksioznosti mogu biti veoma različiti, što često otežava njihovo prepoznavanje. Anksioznost je prirodna reakcija organizma na stresne situacije, ali kada postane učestala ili intenzivna, može negativno uticati na svakodnevni život. Važno je naučiti prepoznati razne simptome stresa i anksioznosti kako biste na vreme potražili pomoć ili pronašli načine za samopomoć. Dobra vest je da uz pravilno informisanje možete brzo prepoznati problem i preduzeti odgovarajuće korake. Više korisnih informacija o mentalnom zdravlju pronađite u našoj rubrici Mentalno zdravlje.
Fizički simptomi anksioznosti – kako telo reaguje na stres?
Fizički simptomi anksioznosti često predstavljaju prvi znak upozorenja da nešto nije u redu. Najčešći među njima su ubrzan rad srca, znojenje, vrtoglavica, glavobolje, problemi sa disanjem, mučnina ili stomačne tegobe. Osobe koje pate od anksioznosti neretko prijavljuju i osećaj stezanja u grudima, kao i probleme sa spavanjem. Važno je znati da su ovi simptomi potpuno stvarni i izazvani su reakcijom vašeg tela na stres, a ne imaginarnim problemima.
Pored toga, fizički simptomi često stvaraju začarani krug, jer povećavaju osećaj straha i brige kod osoba koje ih doživljavaju. Na primer, neko ko oseća ubrzano lupanje srca može pomisliti da ima ozbiljan zdravstveni problem, što dodatno pojačava anksioznost.
Simptomi anksioznosti povezani sa emocijama i ponašanjem
Pored fizičkih simptoma, postoje i emocionalni simptomi anksioznosti koji su jednako važni, ali ih je često teže prepoznati. To su preterana zabrinutost, osećaj nemira ili napetosti, razdražljivost, poteškoće sa koncentracijom i neobjašnjivi strah od svakodnevnih aktivnosti.
Anksioznost utiče i na ponašanje osobe. Izbegavanje društvenih kontakata, povlačenje iz aktivnosti koje su nekada donosile zadovoljstvo ili preterana potreba za kontrolom svakodnevnih aktivnosti mogu biti znakovi anksioznosti.
Najgori simptomi anksioznosti – napadi panike
Među najgorim simptomima anksioznosti izdvajaju se napadi panike, koji mogu biti izrazito uznemirujući. Napad panike je iznenadni nalet intenzivnog straha ili nelagodnosti praćen fizičkim reakcijama poput otežanog disanja, vrtoglavice, drhtavice, lupanja srca ili osećaja gušenja.
Napadi panike često se javljaju neočekivano, bez jasnog okidača, i mogu trajati od nekoliko minuta do pola sata. Osoba koja ih doživljava može imati osećaj da gubi kontrolu ili čak da doživljava srčani udar. Upravo zbog ovoga važno je naučiti kako prepoznati simptome napada panike i šta učiniti u takvim situacijama kako bi se smanjila anksioznost.
Kada potražiti stručnu pomoć zbog simptoma anksioznosti?
Iako je povremena anksioznost normalan deo života, postoje određene situacije u kojima je neophodno potražiti stručnu pomoć. Ako simptomi anksioznosti traju duže vreme, utiču na vašu svakodnevicu, posao, školovanje ili međuljudske odnose, vreme je da potražite pomoć stručnjaka.
Psiholozi i psihijatri mogu vam pomoći da identifikujete uzroke anksioznosti, naučite tehnike za njeno prevazilaženje i, ako je potrebno, preporučiti odgovarajuću terapiju ili lekove. Ne dozvolite da simptomi stresa i anksioznosti preuzmu kontrolu nad vašim životom – reagujte na vreme.
Za dodatne informacije o mentalnom zdravlju i anksioznosti, posetite Institut za javno zdravlje Srbije – Batut i pročitajte stručne savete: Batut zvanični sajt.
